Trošenje i troškovi elemenata u funkcionisanju predmeta (troškovi pravne snage materijala i sredstava za rad)
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka poslovna škola, Čačak

Uvod
Relevantni troškovi i relevantni prihodi su oni ocekivani buduci troškovi i ocekivani buduci prihodi koji se razlikuju u u alternativnim mogucnostima koje se razmatraju. Pojam troškova koristi se kod donosenja poslovnih odluka i predstavlja ukupne troškove za neku aktivnost ili poslovnu odluku. Pojam troškova koristi se da označi troškove diferencijacije između dve alternative. Troškovi su novčano izražena trošenja sredstava i rada koji su sastavni delovi cene koštanja učinka.Za pojam troškova bitno je da su oni vezani za učinke koji se sreću u svakoj vrsti preduzeća, a ne samo u proizvodnim. Sve što predstavlja element cene koštanja, istovremeno predstavlja i trošak, tako da izvan kalkulacije nema troškova. Troškovima se ne mogu smatrati izdaci i trošenja sredstava slučajnog ili neredovnog rada. Kaliranje, kvar, rastur i lom iznad planiranog normalnog iznosa ne smatra se troškom, već vanrednim rashodom. Samo unapred utvrneni, planirani, ravnomerno rasporeneni na celu godinu, normalni iznos kaliranja, kvara i loma poprima karakter troškova, jer je samo taj iznos integralni deo cene koštanja učinka. U cenu koštanja odnosno iznosu ukupnih troškova objedinjeni su celokupni napori preduzeća u postizanju odrenenog internog finansijskog rezultata. Objedinjujući sve troškove, cena koštanja predstavlja tačku ispod koje prodajna cena ne bi trebalo da se spušta, jer ispod te tačke nastaje faza gubitka.
Klasifikacija troškova
Osnovni kriterijumi klasifikovanja troškova su prema:
- elementima proizvodnje
- mestima nastanka
- načinu prenošenja na nosioce
- zavisnosti od obima proizvodnje.
Podela troškova prema elementima proizvodnje je sledeća:
- troškovi materijala
- troškovi sredstava za rad
- troškovi radne snage
Troškovi materijala
Materijalni troškovi spadaju u varijabilne troškove. Varijabilni su oni troškovi koji u njihovoj ukupnosti variraju pre svega s promenom obima proizvodnje. Ti se troškovi povećavaju s povećanjem i smanjuju sa smanjenjem obima proizvodnje. Znači, varijabilni troškovi su jednaki nuli, ako nema proizvodnje. U varijabilne troškove spadaju dakle troškovi materijala, rada na proizvodnji i dr. Polufiksnim i poluvarijabilnim troškovima nazivaju se oni troškovi koji se ne menjaju srazmerno povećanju ilismanjenju obima proizvodnje.
Proizvodni proces obuhvata, osim neposredne proizvodnje, pripremu proizvodnje, planiranje, unutrašnji transport, skladištenje, održavanje mašina i uredjaja, tehničku kontrolu i sl. Proizvodnja može biti organizovana kao pojedinačna proizvodnja se sastoji u izradi pojedinačnih, obično konačnih proizvoda koji se ne ponavljaju, tako da ovakva proizvodnja nije za standardizaciju i zahteva specijalna sredstva rada, tako da su i veliki troškovi proizvodnje. Masovna proizvodnja omogućava masovnu izradu jednog ili više standardnih proizvoda ciglane, proizvodnja cementa. Tehnička priprema se vrši jednom za celu buduću proizvodnju konkretnog proizvoda. U koliko je duži period masovne proizvodnje za toliko je veći stepen korišćenja njegovog kapaciteta pa će biti manji troškovi po jedinici roizvoda. Serijska proizvodnja je vid organizacije proizvodnje gde u jednom proizvodnom ciklusu se istovremeno izradjuje veći broj proizvoda ili delova proizvoda. Tu je velika produktivnost i ekonomičnost proizvodnje. Trošenje u cilju izrade novih proizvoda izražava se pre svega u količinama.Ako se količine faktora koje se ulažu u proizvodni proces pomnože njihovim cenama, dobijaju se troškovi uloženih faktora. Postoji medjuzavisnost učinaka i potrošnje osnovnih faktora proizvodnog procesa. Na dva načina se utvrdjuje koja je to količina utrošenih elemenata u jednom proizvodnom procesu koja se može smatrati neophodnom za proizvodnju odredjenog učinka:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]